ekv tekstovi

Anketa

Najbolji album EKV-a

TEKSTOVI

AMERIKA

Ljudi odlaze, odlaze i odlaze
Ovde je dosadno, svi su pobegli
Na neko zabavnije mesto, daleko je, daleko je, Amerika
I ako sam negde stigao, bilo je iznutra
U sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
I gore i dole i levo i desno u meni
U sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
Tamo je put, tamo je cilj, tamo je znak
Tamo je cilj, tamo je put, tamo je znak, tamo je Amerika
Vrlo sam umoran, a ne znam kako, zašto, od čega
Ovde je dosadno, svi su pobegli na neko zabavnije mesto
Daleko je, daleko je Amerika
I ako sam negde stigao...

ANESTEZIJA

Dobro znaš svaku reč, svaki znak kako najlakše, najbrže, najslađe reći
Odlazim
Rastemo, pazimo, slučajno gazimo tvoje najblaže usne kažu odlazim
Anestezija, Anestezija...
Smeje se zrcalo mojim očima, srebrne bube zriču odlazim
Zamisli ti si ja, zamisli ja sam ti, otvaram oči i kažem odlazim
Anestezija...

APLAUZI

On valjda misli njom će lako da vlada
On nije sretan dok ne vidi strast
Ljubav je samo dobro glumljena scena
Kostimi su strogi, publike nema
Aplauzi, aplauzi, aplauzi, aplauzi
Aplauzi, aplauzi, aplauzi, aplauzi
Nije još kraj, nije još kraj

ASSASSINO

Ponekad ne možeš da izabereš predmet svoje ljubavi,
Te stvari se dese ili se ne dese.
Matter of heart.
Pojavio se niotkuda, pao je sa neba kao garavi anđeo.
Bio je visok, crn, dobro građen, sa crnim očima duboko usađenim
I divljim pogledom koga sam se plašila
I koji me je obarao sa nogu.
Latinski ljubavnici.
Puni obećanja, strasni u krevetu ali istovremeno klizavi,
Spremni da se izmigolje kad previše često posegneš za njima.
Znala sam sve o njemu osim istine.
Bio je toliko vešt u izbegavanju direktnih odgovora
Na moja pitanja da sam se smejala
I zaljubljivala se još dublje, do noktiju.
Jednog jutra sam se probudila i njega više nije bilo kraj mene,
Kao u starim italijanskim crno-belim filmovima.
Nekoliko dana kasnije njegova slika je osvanula na naslovnim stranama
Svih novina, sva njegova nestajanja i odsustvovanja postala su jasna.
Ljubav za čovekom bez korena i bez skrupula,
Još uvek ga volim više od sebe...

AUT

Aut - aut, aut, aut, Aut - aut, aut
Ona hoda sama kroz grad
Misli sve, sve što misli da zna
To je samo down, to je ono što se zove aut
Aut - aut, aut...

BEŽIMO U MRAK

U mrak smo odvedeni, u mrak smo stigli preplašeni
Mesec je podivljao nad nama, zvezde su se sakrile od nas
Kosti nam je rastavila zima, vetar je zavijao na glas
Ostaje daleko iza nas, beskrajno daleko iza nas
Vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak
Bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak 2x
U mrak smo zapleteni, u mrak lagano tonemo svi
Zemlja nam je prestala da rađa, ptice su nam pobegle na jug
Deca su nam prestala da plaču, deca su nam izbegla na put
Ostaje daleko iza nas...

BEŽIMO U MRAK (DEMO VERZIJA)

U mrak smo odvedeni, u mrak smo stigli preplašeni
Gledali smo u daljini, igru sunca u dolini ispod nas
Ostaje daleko iza nas, beskrajno daleko iza nas
Vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak
Bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak 2x
Put je bežao pred nama, kao zmija, crv i krik
Vetar nam je slao miris, miris tamnih, vlažnih šuma
Ostaje daleko iza nas, beskrajno daleko iza nas
Vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak
Bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak 2x
Put je bežao pred nama, kao zmija, crv i krik
Vetar nam je slao miris, miris tamnih, vlažnih šuma

BLEDO

Osvrni se mirno na godine prošle, u nizu što šapuću bledo je, bledo je
Sasvim je isprano sećanje moje, ne želim da znam
Začešljaj pramen straha sa lica, skloni te umorne zavidne oči
Da ne vidim očaj, da ne vidim ništa što neću da znam. Ostavi trag
U dobrim si rukama, niko te neće, niko te neće ponovo zvati
Iz dalekog grada, u nezgodno vrijeme da čuje ti glas
Klize ti reči niz prozore gole, u praznome stanu gde zidovi broje
Zidovi znaju čuvati tajne i sakriti laž. Ostavi trag...
Osvrni se mirno na godine prošle, u nizu što šapuću bledo je, bledo je
Sasvim je isprano sećanje moje, ne želim da znam
Na kraju smo puta potpuno čisti, potpuno sami, beskrajno tupi
Jer strašno je hladna krv koja teče i ostavlja trag

BUDI SAM NA ULICI

Treba mi svet, otvoren za poglede
Otvoren za trčanje, i treba mi soba
Da primi pet hiljada ljudi, sa dignutim čašama, sa dignutim čašama
Lomi se kristal, svetluckaju staklene iskre pod našim nogama
Kao potpuni stranci, sa staklom u očima
Sa staklom u srcima, na licima
Budi sam na ulici, budi sam 2x

COURAGE III

Ja imam kuću da zaštitim mlade
I sive oči da prikucam
U zoru konji na obali reke
U jesen blato na čizmama
Lica bez senki
Oči bez suza
Tvrd je korak
I tvrd sam ja
Kamen na putu
Kamen u ruci
Kamen u glavi po ceo dan

CRV

Vi slepi
Vi gluvi
Vi sebični ljudi
Što pravite buku bez reda i smisla
Bez zašto i zato
Za koga i kako
Bez pitanja koje bi možda osušilo
Ponosni osmeh na licu bez suza
Na licu što nikada obraz okrenulo nije
Brazgotina sanduk i crv
Obrazi, dlaka i krv
Vi nemi igrači svog obrednog plesa
Vi sretni u transu u svetu što postoji
Samo u glavama ljudi bez skrupula
Ljudi bez milosti
Ljudi bez sećanja
Vi što ne znate pluskove zvuka
Boje i mirisa
Vi ljudi bez pameti
Brazgotina, sanduk i crv
Obrazi, dlaka i krv

ČAURA

Ne mogu da se probudim
Mirno spavam
Sanjam svoje lice

DOLCE VITA

Ovde je neko opet napravio grešku, opet je neko hladno tonuo do dna
Želim da znam, želim da znam ko krije tajnu poraza
Želim da znam, želim da znam odakle ova mrtva stvar
Ti nisi tu da opet čitaš moje muisli. Ti nisi tu da opet trzam se iz sna
Želim da znam, želim da znam ko krije tajnu poraza
Želim da znam, želim da znam odakle ova mrtva stvar
Ovo je tren koji osjećam kakao promiče iznad krovova
Kamen uzdiše, miris zavija glasom vremena što se raspada
Opet je neko hladno tonuo do dna 2x...

DUM DUM

Dugo se pitam vredi li truda, ali sigurno da mi se sviđa
Zato želim da sačekam malo u odluci ovoj, ne bih hteo da stradam
Neću da kopam po đubrištu sreće, ne bih da zaprljam ruke
Moć počiva negde iza debelih vrata, ja bih hteo da vladam
Zaboraviću potrebe i unutrašnje glasove
Samo jedan je put, koji vodi do trona, *mi čekamo tvoj znak*2x
Samo jedan je put koji dotiče nebo, ja bih hteo da vladam
Mogu poznati bolji trenutak, mogu birati pogodno vreme
Mogu čekati momenat sreće, tagdam, ne želim da stradam
Ja ću mrzeti ledeno hladno, srcem sa sedam kora
Ja ću pucati pravo u leđa, bam, ja sam rođen da vladam
Zaboraviću potrebe i unutrašnje glasove
Samo jedan je put, koji vodi do trona, *mi čekamo tvoj znak*2x
Samo jedan je put koji dotiče nebo, samo jedan je put koji vodi do trona
Ja bih hteo da vladam, vladam, ja sam rođen da vladam
Neću da kopam po đubrištu sreće, ne bih da zaprljam ruke
Moć počiva negde iza debelih vrata, ja bih hteo da vladam
Ja ću mrzeti ledeno hladno, sa srcem od sedam kora
Ja ću pucati pravo u leđa, bam! Ja sam rođen da vlada.

GETO

Vidi kakva predivna zgrada, balkon, zid sa divljim ružama
Atlas nosi kuglu iznad glave, Grci, mit i legenda
Magla češlja pramen na ulici, hladan dah sa zapada
Gar se crni svuda po snegu, plava bluza i kifla pred čas
Rođen sam u getu, rođen sam tačno u čas
Rođen sam u getu, rođen sam tačno u čas, da vidim

GLAD

U krugu oka, ispod nervozne kože mirno čeka glad
Napukle snage, ali gvozdenog stiska vreba glad
I kada mislim da je svega mi dosta
Kad krenem da se hvatam za zemlju opet osećam glad
To nije igra za jednog, to je igra za dvoje za mene i glad
Ta greška može da me košta života živim samo za glad
I kada mislim da je svega mi dosta
Kad krenem da se hvatam za zemlju opet osećam glad
Glad mi otima dodir, glad mi uzima dušu
Glad mi otima dodir, uzima dušu, uzima dušu
U krugu oka, ispod nervozne kože uvek budna je glad
Napukle snage, ali gvozdenog stiska ždere glad
I kada mislim da je svega mi dosta...
To nije igra za jednog, to je igra za dvoje za mene i glad

GRAD

Da li još uvek negde postoji trag po beskrajnoj traci sivog, metalnog tla
Licem ka vetru, sa vetrom uz lice
Da li još uvek negde postoji znak, kameni vrh sa koga dopire glas?
Kamen po kamen, korak po korak
Kažu da ipak negde postoji grad, pod zastavom kiše iznad krovova
Otvoren grad, otvoren grad
U koritu reke čitam otiske ruku,
Ližem rosu sa dlana, vreme prelaska vode *ključ rastanka *2x
Vetar diše kud hoće i glas njegov čujem,
Odakle je ne znam, ni gde mu je kraj,
Tvoj dah kuda ide, da l' meni se javlja, ko zna...

HEJ MAMA

Hej mama da li znaš šta radi tvoj sin?
Hej mama da li znaš ko je sada sa njim?
Hej mama možda strepiš da li je živ? On je kriv
Samo je rekao ne postavljaj mi pitanja, ćuti i gledaj svoja posla, kaže on
Život je surov, svako piše svoja pravila i nema praštanja i nema milosti
Hej mama da li znaš šta radi tvoj sin?
Hej mama da li znaš ko je sada sa njim?
Hej mama možda strepiš da li je živ?
Hej mama, on je kriv, on je kriv, on je kriv
Nema milosti, neću ti praštati. Ima zakona, zakona jačega
Nema radosti, neću se smejati, nema ljubavi, nema ljubavi, nema ljubavi
Nije ni skrivao revolver ispod pazuha, nismo se nikad više smejali sa njim
Ljudi su šaputali, priče ispod pogleda, u pola glasa, mračne priče prošlosti
Hej mama da li... nema ljubavi
Samo je rekao ne postavljaj mi pitanja, ćuti i gledaj svoja posla, kaže on
Život je surov, svako piše svoja pravila i nema praštanja i nema milosti

HLADAN

Bla, bla, bla, bla, bla
Ljubav si prodala za kratko vreme,
Ostao je samo okvir za prazan razgovor
Gladni smo sedeli u polumraku i večerali glupe reči o tome ko je kriv
Pričaj mi o sebi, pričaj mi šta misliš, pričaj mi o ljubavi
Hladan, ja samo želim da sam hladan, osećam se tako hladan
U tvojim rukama
Vreme, vreme mi više nije problem, u stvari ne znam bolji način da ga potrošim
Dani su se pretvorili u sate, ni to mi više nije važno, sve sam ih zgazio
Pričaj mi o sebi... Hladan, ja samo želim da sam hladan
Osećam se tako hladan, hladan, hladan, hladan

HODAJ

Hodaj, hodaj, hodaj, walk...
Na vršcima prstiju, unoći bez meseca
Hodaj... Sa dahom u ušima
I srcem u petama, hodaj...
Kao žena na štiklama, take a walk on the wild side
I strojevim korakom, na granici ukusa
Hodaj... Sa parom tek stečenih
Glatkih nogu do pojasa, hodaj
I ritmom uzdaha, upulsu prolaznika
Hodaj... Biranim ulicama
U grbavim oblacima, Još krupnijim koracima
Na zvonkim jezicima, Hodaj...

IDEMO

Ona sanja da sam oprao ruke, da sam obrijan, da sam lep
Toplo je na jastuku, u polu snu
Miriše na doručak, prijatan glas iz druge sobe se javlja
Kaže da je počelo, kaže da je počelo, idemo (počelo je)
Nismo znali da je kocka bačena, nismo znali da je srušen most
Reka blista ispod čizama, čista voda, malo krvava. Idemo!
Nismo znali da su sela spaljena. Nismo znali da je vatra greh
Naše ruke nisu vezane, naše ruke nisu bludnice. Idemo!

ISTINA MAŠINA

Neki čudni zvuci, muzika je more, dolaze iz sveta, realnog i tvojeg
Afrodita nisi, rođena si tu, ikonama raskoš, odnijela si svu
Ti si kao mašina, svemu tamniš sjaj, ljudima si strana, u lažima si kralj
Dolaziš i nestaješ, ako sam ti drag, dodirima svojim, ostavi mi trag
Ambrozijom svetom, napit' ćemo tijela,
Borit' se u strasti, radit' što si htjela
Ti si kao mašina, svemu tamniš sjaj, ljudima si strana, u lažima si kralj
Po tvojoj koži ostaviću trag, istinu o meni saznati ćeš sad...

I'VE ALWAYS LOVED YOU

Ti spavaš na leđima mazge, redenik bljeska u moru peska
Kamen kvrca pod kopitom, grlo je suvo i sunce svrdla
Ti visiš u mraku, i vetar ti mrsi krvlju ulepljenu kosu
Prometej čuči na ramenu, i kljuje plave beonjače
Sediš u sobi i slušaš zvuke iz kupatila
Gde tvoj otac pere kvrgave, ogromne ruke
I frkće na vodu, što mu pljuska u lice
Gledaš u oči žene, što vrišti pod tobom
U šumi, u obliku pare, koja šišti iz vašeg daha
Stenješ od uboda stotine malih igala, koje štipaju napuklu kičmu
Pod teretom vreće i mirisom kafe i soli, trgaš zubima vruće meso
Vrišti u pijanom strahu,
Od smrti, od noža, od svetla, od mraka, od sreće, od bola, od sebe
Kraj sebe, I'll always love you...

IZNAD GRADA

Pojeli smo svako zrno, celu noć strpali u nedra
Popili smo sve do kapi, suve usne duvaju u jedra
Putujemo iznad grada, grad se smeje, gleda na nas
Bežimo u novo jutro, iznad grada, ispod nas
Spojili smo dlan i dlan, promenili noć za nas
Ne gubimo dah, ne gubimo dah, mala deca ne poznaju strah
Putujemo iznad grada... Iznad grada...

JADRANSKO MORE

Zašto se ne javiš? Zašto nam ne pišeš?
Gde li si, kako si? S kim li se vucaraš?
Ovde je hladno, ovde je zima, ovde je mrak
Ja nemam posla i nemam s kim da spavam
Ovde je hladno, ovde je zima, ovde je mrak
Ja nemam gde da spavam, ja nemam gde da spavam
Vodi me na Jadransko more 2x Ja volim Jadransko more
Tamo gde talasi zovu bela jedra, bela jedra
Zašto si ostao? Zašto se ne javiš? Ovde te trebamo, ovde te čekamo
Tamo je zima, tamo je hladno, tamo je mrak
Niko nema posla i nemirno se spava
Tamo je zima, tamo je hladno, tamo je mrak
Tamo nemam gde da spavam, ja nemam gde da spavam
Vodi me na Jadransko more 2x Ja volim Jadransko more...

JA ZNAM

Ja imam dobre uslove za život toplu sobu, supu i toplu odeću za zimu
Ja imam sve pogodnosti za procvat
U renesansu mog duha su bačena prevelika sredstva
Ja znam, ima malo ljudi koje
Ja znam, ima malo ljudi koje...
Ja imam vrlo zdrave prednje zube
Svaki dan sam pozvan da snimam za poneku reklamu
Ja znam sve što boli druge ljude
Ja razumem svaki trepet ljudskog napaćenog bića

JESEN

Jesen u koži, dolazi mi jesen, jesen u krznu, dolazi mi jesen
Mislim na voće i mislim na nju, mislim na žuto, na hranu i buđ
Vidi da nije možda stigla jesen, traži i naći ćeš u sebi truo hrast
Gore u nama je bujica reči, dole u nama je jesenji strah
Jesen u koži, dolazi mi, jesen u krznu, dolazi mi
Jesen u krznu, dolazi mi, jesen u koži, dolazi mi
Strah...

JUST LET ME PLAY SOME MODERN R'N'R MUSIC

Just let me hear some modern 3x
Zaboravi prošlost, zaboravi strah, zaboravi osjećaj vezan za bolni stomak
I kada radiš nemoj hvatati na staru slavu,
Kada misliš nasloni se na svoju glavu
Zaboravi prošlost, zaboravi strah. Nemoj da tražiš bilo bi previše
Svima je hrana ušla na pupak. I kada jedeš nemoj progutati svoje prste
I kada ljubiš pazi to su možda tvoje usne. Seti se s kim si, seti se gde
Nije sad vreme k'o pre, Ovo je vreme za promene
Zaboravi prošlost i javi, imali promene u tvojoj glavi
Svi su te učili isto, mi živimo prokleto čisto
Mi smo oduvek bili u pravu, u pravu, u pravu.
Just let me play some modern
Dosta smo bili hrana za lopove, dosta smo pili iz iste čaše
Groznica nas izjeda u uglu usta i srca su nam ostala na kraju pusta
Seti se s kim si, seti se gde
Nije sad vreme k'o pre...
Rock 'n' roll music

KAD KRENEM KA

Kad krenem ka... Da idem na...
Ja pitam za... Da se vidim sa...
Pa čekam da u... I mislim da je...
Kažu da, ne prepoznaju me

KAO DA JE BILO NEKAD

I kao da je bilo nekad, i kao da je bilo tu
Pod velikim svetlim suncem, pod velikim svetlim svodom
Ručali smo meso, glodali smo kosti dobrih životinja
Mi imamo snage, mi imamo snage za još dan
Mi menjamo dan za noć, mi menjamo noć za dan...
Prolaze brodovi, trube u čast, zvone na uzbunu
Deca uče da plaču, deca uče da poznaju svoj glas
U toplim jaslama, u hladu bora pod zidom čempresa
Mi menjamo našu noć, za neki tuđi dan, za neki tuđi dan
Mi menjamo dan za noć, mi menjamo noć za dan
Prolaze brodovi, trube u čast, zvone na uzbunu
Deca uče da plaču...

KARAVAN

Ti budan spavaš, listaš snove kao stranice knjige
Tvoja je glava, teška kao nakovanj i puna briga
Neću te moliti ustaj, budi se, ustaj, budi se
Neću te čekati, neću tvoje teške ruke oko moga vrata
Noćas je mesec, opet crven, mlad i ljut
Mi smo na putu, mi pravimo put
Nemamo vremena, nemamo razloga
Da stanemo ovde i sačekamo dan
Pseće oči u tami, ove šare, ove šape su ruke
Prekidaj lanac, zaurlaj na oblak koji sakriva mesec
Neću te buditi. Oslobodi se, oslobodi se
Neću te čekati, neću tvoje teške šape oko moga vrata
Noćas je mesec...

KRUG

Ovaj krug sam smislio, ovaj krug sam stvorio
Ovaj krug sam razbio, u vetar rasuo
Vetar misli, vetar zna, sve što znamo ti i ja
On me voli, on me nosi, on me razbija, aha, mmm...
Kao da sam umoran, i kao da sam star
Kao da je dosadno, i suviše da znam
Ovaj krug sam skupio, i opet sklopio
On me voli, on me nosi, o n mi oprašta, aha, mmm...
Kao ne, i kao da, kao zabrana, i kao dozvola
Kao ne, ne, ne, i kao da, da, da, kao zabava i kao dosada

LJUBAV

Ja sam oduvek spavao, s tvojim imenom na usnama
Ti si oduvek spavala, s mojim imenom na usnama
I kud god krenem, tvoja je ruka u mojoj ruci
I kada želim nešto da kažem, ja kažem mi
Ljubav, ljubav, ljubav, ah ljubav
I svi moji drugovi su odavno, i tvoji drugovi
Dvojinu su stari Sloveni, imali u rečniku
I kada želim da kažem ja, ja kažem mi
I kada mislim o sebi, ustvari mislim o nama
Ljubav, ljubav, ljubav, ljubav
Kako vreme nam prolazi, da, vreme nam prolazi brzo
I dani i noći su slonovi, na indijskom crtežu
I boli i boli i boli i boli boli nas ljubav i boli i boli nas ljubav
Boli nas ljubav
Ljubav, ljubav, ljubav, ljubav
Polako dosada mrsi nam kosu i prlja nam ruke
Polako dosada pravi nam bore, od lažnoga smeha
I naše reči od milja su navika, i naša imena od milja su navika
Boli nas ljubav, ljubav...

LJUDI IZ GRADOVA

Priđi bliže i pogledaj dobro, kuda vode ovi tragovi
Tamo svetla gore u noći, i ta su svetla naši gradovi
Svako svetlo je jedan stan, u stanu krevet, sto i stolice
Plavo svetlo preko plavih lica, i plavi svet iz plave kutije
O, ljudi iz gradova, o, ljudi iz gradova
Da li možeš prepoznati govor, govor ljudi iz gradova
Da li možeš prepoznati lica, lica ljudi iz gradova
Mi smo snažni, mi smo jak, ljudi iz gradova...
Prvi dan smo sedeli, i prvi dan je prošao kraj nas
Drugi dan smo sedeli i čekali, i drugi dan je prošao kraj nas
Treći dan smo pružali ruke, i treći dan je prošao kraj nas
Peti dan sme sedeli i čekali, i plakali i sedeli i čekali i plakali
O, ljudi iz gradova 2x

METAK

Grad je pojeo srca
Grad je popio krv
Svi ovi garavi zalasci sunca
Koji mi prave rupu u grudima
Grad je pojeo ljude
Grad se širi u krug
Samo klizi klizi klizi
Klizi klizi klizi
Niz strme ulice
Ovaj put bi mogao trajati večno
Gledati, upijati, graditi, razbijati
Ovaj put bi mogao trajati večno
Jahati sa sudbinom, jahati sa sudbinom
Metak me neće
Metak mene neće
Ja sam dete planete
Ja se osećam velikim
Dok spavam ovde pod mostom
Dok jedem đubre sa kontejnera
Ja sam građanin sveta
Ja kupujem zaborav
Brzo brzo brzo
Brzo brzo brzo
U grotlo svemira

MODRO I ZELENO

Kako te zamišljam, kako te zamišljam, beli hodnik i beli sto
Pleteš ruke od morskih trava, modro i zeleno, modro i zeleno
Teško primam promenu lica, U hodniku vremena
U naručju vremena, u naručju vremena
Kako da ostanem isti, kako da sačuvam sebe od promene
Samo putem promene
Mirno spavaš, pramen na licu ti izmami osmeh,
Opet i opet želim da vidim, unatrag, unatrag, unutrag
Vrati unatrag, Modro i zeleno, modro i zeleno, unaručju vremena...
Bolje da pričam o sebi, bolje da idem u nove promene
Samo putem promene
Kako te zamišljam, kako te zamišljam 2x
Hodaj, hodaj, hodaj, hodaj, hodaj, hodaj
Unutrag, unatrag, unatrag, vrati unatrag, modro i zeleno

NE

Ako si video sve, sve što sam video ja
Moraćeš sklopiti oči, poželeti da budu mrtve
Da li je kraj, da li je kraj? Meni je dosta, meni je dosta
Ja kažem ne, ne... Ne je sve što kažem ja
Ako si rekao sve, sve što sam rekao ja
Moraćeš sklopiti usne, poželeti da budu neme
Da li je kraj, da li je kraj? Meni je dosta, meni je dosta
Ja kažem ne, ne... Ne je sve što kažem ja
Gde je ono dete što u okrugu spava,
Kao jagnje, kao lane, kao ogromna glava
Kao uzdasi na obali pred zalazak sunca,
Kao riba na suvom, kao odgrizak uvca
Gde su oni zlobni što su kidali platna,
Ispod sena, ispod žita što su mrdali klatno
Samo ljubav nije prošla, samo ljubav još spava
Ispod nogu, ispod čizme kao teleća glava
Meni je dosta, meni je dosta, ja kažem ne, ne...
Ne je sve što kažem ja, ne,ne

NEKO NAS POSMATRA

Uno, duo, tre, quatro.
Nisam sve izgubio, nešto sam i dobio
Nisam sve prokockao, nešto je i ostalo
Neko nas posmatra, neko nas stalno gleda 2x
Neko nas posmatra 2x
Nije sve izgorelo, nešto sam ugasio
Nisam sve izgubio, ipak sam se snašao
Neko nas posmatra, neko nas stalno gleda 2x
Neko nas posmatra 3x Neko nas stalno gleda...

NISAM MISLIO NA TO

Gledam tamnu vodu jezera, pesak na dnu
Mislim da znam njen mirisni dlan, tražim, molim, napadam
Gledam kroz zid domove ljudi, živim u gradu
Ulice zovu, ulice gore, plamenom s druge strane
Koliko dugo ne vidim izlaz, ne vidim kraj, koliko dugo, ne znam ni sam
Nisam mislio na to, nisam mislio na to...
Gledam iz mraka crnog Kašmira, oduzet sam
Njen napukli lak, na hladnim noktima
Odlazim sam, ostaju za mnom kosa i glas
Štit koji nosim, svetla neona, reči i slike u noći
Koliko dugo ne vidim izlaz, ne vidim kraj, koliko dugo, koliko dugo?
Nisam mislio na to, nisam mislio na to...
Koliko dugo ne vidim izlaz, ne vidim kraj, koliko dugo, ne znam ni sam
I samo idem dalje, niz ulice
Nemam vremena da bih mislio na to
Nisam mislio na to, nisam mislio na to...
I samo idem dalje, i samo idem dalje. Nisam mislio na to

NOVAC U RUKAMA

Uvek sam želeo da osjetim dodir, novac u rukama
lepljiv od znoja i masan od krvi, novac u rukama
Voli me, ne voli me, novac u rukama
Kupi me, prodaj me, kupi me, prodaj me, novac u rukama
Velika, čista poslovna zgrada, novac u rukama
Prljavo đubre na izlazu grada, novac u rukama
Voli me, ne voli, novac u rukama, voli, ne voli...

OČI BOJE MEDA

Voda pada u tvoje oči boje meda
Ja sam dečak iz vode, imam trag pod levom miškom
Na tvoje usne boje mesa, spustit ću kap svoje vode,
Pustiću glas iz grla, Aj, aj, aj, aj, aj, aj
Tvoje usne na meni, tvoje ruke na meni
I guram nož među zube, i menjam oblik kao vidra
Nosim sablju oko bedra, skupljam znoj sa čela
Na tvoje usne boje mesa spustit ću kap svoje vode, aj, aj, aj, aj, aj...

ODGOVOR

Bolje da nisam saznao, bolje da nisam shvatio
Bolje da ne znam šta ti znače reči te
Reči su me zaprljale, reči što nose nevolje
Iskrenost nije pomogla, iskrenopst je zabolela
Bolje da nisam čuo izgovor za sve
Reči su me očarale, reči su me oslepele
Ne mogu da vidim, ne, ne, ne, ne
Odgovor je zakasnio, odgovor nije stigao
Odgovor nikad neće biti potreban
Reči su se izlizale, reči mi nisu pomogle
Ne želim da mislim, ne, ne, ne, ne
Reči su me očarale, reči su me oslepele
Ne mogu da vidim, ne, ne, ne ,ne
Bolje da nisam saznao, bolje da nisam shvatio...

OGLEDALO

Ko si ti?
Ko sam ja?
Kojem gradu pripadam?
Koju šizmu nastavljam?
Zašto pričam sa sobom sam?
Gde si ti?
Gde sam ja?
Da li svoju sudbu znam?
Pričati i strepeti
Da li ćes me prepoznati?
Ogledalo
Nisi sam, nisi sam
Tvoju senku nastavljam
Tvoje lice preklapam
Tvoje reči ponavljam
Smiri se, Saberi se
Budi isti kao pre
Takav kakvog dobro znam
Bistar jak i siguran
Ogledalo

OLOVNE GODINE

Ja sam čovek što radi, i čita novine
I prati naslove, i stalne rubrike
Ja mislim nogama, ja mislim rukama
I tražim ušima, i čekam grudima
Grebem leđima, naslon stolice
Vlažnim prstima, olovne stranice, olovne godine
Moje vreme do sada, moje vreme od sada
Uvek isto vreme, uvek isto moje
Bacam pogled na sat, koža, čelik i hrom
Kakva postoji veza, koža, čelik i hrom
Pitaš koliko dugo, hiljadu godina
Otvori vrata, otkopčaj me

ONA I ON I ON I JA

Rasli smo na ničijoj zemlji, surovo sunce iznad nas
Živimo u tuđoj kući, ona i on i on i ja
Budim se u zoru, tu je početak, tu je i kraj
Mi smo na granici, i nema povratka
Mi smo na granici, i snaga otiče
Ljudi me vole kada ih sanjam. Ljudi me vole, običan dan
Hodamo po toploj zemlji ona i on i on i ja
Budim se i ne znam, gde je početak, gde je kraj
Mi smo na granici i nema povratka
Mi smo na granici i snaga otiče
Kap po kap. Budim se i ne znam, gde je početak, gde je kraj
Mi smo na granici i nema povratka
Mi smo na granici, i snaga otiče
Kap po kap, u nepovrat

ONA MI JE REKLA

Ona mi je rekla: Gde se skrivaš? Želela bi da me opet vidi
Ona mi je rekla: Ja te vidim, ali za nju više ne postojim
Ona mi je rekla: Zašto ćutiš? Želela bi nešto da joj kažem
Ona mi je rekla: Mičeš usne, ali ipak ne čujem ni glasa
Ona mi je rekla: Tebe nema nikad nisi bio, nisi bio stvaran
Ona mi je rekla: Vrlo čudno, utom pesku ja ne ostavljam traga
Ona mi je rekla: Da li sanjam? Njene ruke prolaze kroz mene
Ona mi je rekla: Tebe nema. Nikad nisi bio, Nisi bio stvaran
Ona mi je rekla: Tebe nema. Nikad nisi bio, Nikad nisi bio stvaran.

PAR GODINA ZA NAS

Moj prijatelj i ja, sedimo na klupi i gledamo zvezde,
Slušamo vesti, što su upravo stigle
Kažu da imamo, još samo par godina za nas
Imali smo igračke i živeli smo sve
Sve one igre na sreću, one igre za ljude
Što je smislio neko, pre samo par godina za nas
Da li znaš kako želim da te nađem, da li znam sve šta trebam da znam
Voli me kako nikad nisi volela
Živimo u pričama, branimo se, hodamo i slavimo
Neke bezvezne stvari, neke bezvezne priče
Što je smislio neko, u samo par godina za nas
Nisu dovoljne reči, samo obične reči
Da me vrate u život, nije dovoljan dodir
Ni da znam da te imam, još samo par godina za nas
Da li znaš kako želim da te nađem...
Raste kao nada, kao more, kao govor, kao pokret, kao zora
Kao dete, kao krv, kao želja među nama
Raste kao bol i grize sve pred našim očima
Voli me onako kako nikad nisi volela 2x Voli me...

PLATFORME

Večeras u devet, ulici kod mosta
Taksi tu ne prolazi, niko nas ne vidi
Poverljiva skripta, treba ih predati
Ja osećam se dobro, novine na asfaltu
Tvoje mokro lice, njihova suva skripta
Mi pravimo film, i sutradan ujutro
Bunilo mi u glavi, danas je utorak
Ja nemam više druga, betonski pastir
Čuva svoju ogradu, a velegrad ga zove na svoje visoke platforme.

PONOS

Bolje je da me ne znaš, bolje da sam ti stran
Ne bi mogla da zatvoriš usta od želje da pobegneš glavom bez obzira
Treba da shvatiš, svako ima svoj put
Svako je čudo na svoj način, svako je strejt i svako je glup i tup
Budi mi dobra, nemoj praviti pakosti, budi ono što ne voliš biti
Samo još danas, danas smo sami ja i ti
Nećeš moći da stigneš, ove godine porozne
Ali nemoj da brineš, ponos ostaje, ponos ostaje
Mogla bi reći, ova veza je prevara. Jedno govorim, drugo radim
Tu sam na tren, a posle još ko zna kad
Ne znaš da sanjaš, ne znaš pravila ludosti
Svako je čudan na svoj način, svako je strejt, svako govori gluposti
Budi mi dobra, nemoj praviti pakosti, budi ono što ne voliš biti
Samo još danas, danas smo sami ja i ti
Nećeš moći da stigneš, ove godine porozne
Ali nemoj da brineš, ponos ostaje, ponos ostaje

PORED MENE

U sumrak otežaju senke, i plaze nam po licima
Sjaj u očima je, dubok i nestvaran
Putujemo rečima, i razmišljamo koracima ti i ja, ti i ja
U sumrak tvoje hladne ruke, me miluju po grudima
Zaboravljam, zaboravljam
Da samo ti znaš, koliko mnogo ih ima
Samo ti znaš, koliko mnogo ih ima
Pored mene, budi pored mene, pored mene, budi pored mene
U sumrak znam da znaš da znam, sve o nevažnim stvarima
Iza brda je polje, iza polja je šuma, iza šume je kuća, iza kuće je put
Koji vodi, koji vodi, koji vodi, koji vodi do tebe
Jer samo ti znaš, koliko mnogo ih ima
Pored mene, budi pored mene, pored mene, budi pored mene...
U sumrak tvoje hladne ruke, me miluju po grudima, zaboravljam
Pored mene, budi pored mene...

PRAIA DO VENTU ETERNU

Praia do ventu eternu
Praia do ventu eternu
What could I say about radical way?

PRVI I POSLEDNJI DAN

Mislim na korak, koji je najteži, kada je najlakši
Koji vodi do onog pravog, jedinog, istinskog
U meni zveckaju srebrne pare, jer danas je nalik na praznik
Na proljeće, na svečanost. Zar je to samo laž? Zar je to prevara?
Mislim na prvi i poslednji dan
Mislim na prvi i poslednji odgovor, koji ću dobiti, ako se potrudim
Ako se mnogo i crveno potrudim, na ovaj dan
Dok ležimo na leđima, i gledamo bele oblake na nebu
U proleće, na Đurđevdan. Zar je to samo laž? Zar je to prevara?
Mislim na prvi i poslednji dan... Ovo je prvi i poslednji dan

RADOSTAN DAN

Kakav radostan dan, crnci pjevaju aleluja
Kakav radostan dan, ptice pjevaju aleluja
Ti imaš svoj strah od sebe, ti imaš svoj struk
Poignée d'amour..., Ti si volela moj Weltschmerz...
Kakav radostan dan, ti imaš svoj strah od sebe
Kakav radostan dan, On je poignée d'amour...
Ti si volela moj Weltschmerz...

RUKE

Misli na ruke kao vesnike bure, voli svaki prst ponaosob
Opipaj nabor na svilenoj suknji, i zaparaj noktom do bola
Seti se dana kad su ulične tuče, bile ispit za dečaštvo
Opiši mi reči koje jačaju ruke, crtaj: Konan, zmaj, JNA

SARAJEVO

Sarajevo. kristalna sećanja, Sarajevo od blata i snega
Otari mi inje sa očiju i čela, Izađi iz mene, izađi iz mene
Pusti oči da vide još ovaj put, pusti uši da čuju još ovaj put, Sarajevo
Sarajevo, kristal u sećanja...

SIGURAN

Siguran sam, ili samo mislim da sam siguran
Staklenim nogama, ovo je hod po tankoj žici
Maskiran sam, ili samo mislim da sam maskiran
Pod ovim bojama, govorim samo reči što me kriju
Sastaviću krajeve, iscepane poruke
Tragove pod prozorom i obale pod jastukom, kao u snu...
Oprezan sam, tvoje oči gledaju u moj dlan
Ti ne znaš ko sam ja, ja ne znam ko bih mogao biti
Pokušaj saznati, ni iz čega sklopiti
Podigni zavesu, pokaži sve što misliš da krijem
Sastaviću krajeve, iscepane poruke...

SINHRO

Promeniću svet do kraja pesme, igraću pijani ples u ritmu vetra
Pustiću sunce da topi ljubav, između sveta, daleko od nas
Došao sam da te nosim, da se ne bojiš
Da ne govoriš nema me, da zatvoriš oči
Da ne zaboraviš reč po reč, došao sam da te nosim
U kuće mojih predaka, da ti pričam da noći nema
Da odustaneš, da želja je, glad je vatra
Promeniću jezik, pokret, telo, govoriću reči, tuđe pesme
Došao sam da ti kažem čuvaj me, moj korak je moje ime, čuvaj me
Došao sam da te nosim, da se ne bojiš
Da ne govoriš nema me, da zatvoriš oči
Da ne zaboraviš reč po reč, došao sam da te nosim
U kuće mojih predaka, da ti pričam da noći nema
Da odustaneš, da želja je, glad je vatra
Došao sam da te nosim, u kuće mojih predaka
Da ti pričam da noći nema, da odustaneš
Došao sam da te nosim, da se ne bojiš
Da ne govoriš nema me, da zatvoriš oči, da ne zaboraviš reč po reč

7 DANA

Sedam dana sam, i gore i dole, potraži me
I sedam dana sam, nađi i stavi, pokaži me
Nek' boli dok boli, rukama stegni kožu svoju
Podamnom zategni strah, noktima pucaj u znoju
Još ovaj put dok traži i zove, zakloniću
Još neki put dok zrači i moli, poklonit ću
Drži mene, voli mene uzmi moj šakom vlažni, grli vrat
I sačuvaj vreme, i seme za mene bio bih tvoj brat, ti si moj brat
Slomi se, o, skloni se, slomi se, skloni se, slomi se, o, skloni se
Od sebe...
I sedam dana sam,i dole i gore...
Skloni se, o, slomi se, skloni se, slomi se, skloni se, o, slomi se
Od mene...
Sedam dana sam, potraži me, potraži me

SOBA

U praznoj sobi nema vrata, tragovi zuba na prstima
I lampa svetli žute parole, reči dosade i reči porozne
Hrana je dobro u meni i tebi, mleko u čaši i kolač na usni
Probudi me, probudi me
U praznoj sobi nečije stvari, prljava ljubav u mrljama
Popodne zrači topao miris, miris dosade i reči dosade
Hrana je dobro u meni i tebi, mleko u čaši i kolač na usni
Probudi me, probudi me, poljubi me, poljubi me

SRCE

Nije dotakla ništa što bi moglo da boli, njene ruke su bele kao led
Njene misli su čiste, ona misli da voli, ona veruje, veruje
Neće doći na jesen, kada opada lišće, neće doći u zimu kad je sneg
Nije imala razlog, nije imala kada, da ostane, da ostane kraj mene
Da li da verujem u to? Da li da verujem u to?
Nisam rekao ništa što bi moglo da znači, nisam našao onu pravu reč
Koja može da veže, koja može da boli, kojoj verujem, verujem
Neće doći na jesen, kada opada lišće, neće doći u zimu kad je sneg
Nije imala razlog, nije imala kada, da ostane, da ostane kraj mene
Da li da verujem u to? Da li da verujem u to?...

STVARAN SVET OKO MENE

Bistar dan, kao planinska reka
Kao pušten sa lanca, kao lakši od vode
Pružam ruke, dodirujem stvari
To je poseban obred, i postajem siguran da
To je stvaran svet oko mene...
Potpuno svestan da prolazi vreme
Kao padanje peska, kao mreškanje vode
Zatvaram oči, i gledam unutra
Moje sumnje su glupe, i postajem siguran da
To je stvaran svet u meni, samo čekam da prođe...
Gurni me blago da se vratim u stanje
Koje podstiče krv da se popne u obraz
I sjuri u glavu kao metak u čelo
Jer ishod je isti i postajem siguran da
To je stvaran svet oko mene, samo čekam da prođe...

SVETILIŠTE

Boja njihove odeće je bledela od crne ka beloj
To je mesto postalo svetilište. Dok su prvih godina
Porodice dolazile u crnini, kasnije je boja njihove odeće
Osvetljavala, oživljavala. Prvi nagoveštaji
Tople crvene i žute, kao hodoćašće
Sa generacijama koje dolaze igranje po travi u proleće
Sa loptama, magično privučeni baš tim
Neuglednim delom ceste, posle podneva ozenelenih lipa
I miris tišine. Tiho, tiho uz ciku dece i šetnju roditelja
Pravi razlog postade nevažan,
Uspomena se pretvarala, u nesvesno privlačenje tom kraju

TATOO

Hoću da zaboravim, ovaj dan i prošli dan
Postajem ravnodušan, posmatram se iznutra
Potreban je podsticaj, prazan sam i umoran
Želim da sam tamo gde, je lako reći dobro je
Tatoo, ruže na grudima, tatoo, na maljavim
Laž i mimikrija, tatoo, jako dobar tatoo
Dobro sam se sakrio, ne možeš me pronaći
Ne možeš me dotaći, ne možeš me doseći
Hoću da zaboravim, ovaj dan i prošli dan
Postajem ravnodušan, Posmatram se iznutra. Tatoo, ruže na...

TI SI SAV MOJ BOL

Razmičeš zavese,gledaš obećani grad svetla se pale i tinja želja u tebi
Još uvek ti đavoli vire iz rukava, i svaki nokat krije otrov ljubavi
Ti si sav moj bol, ti si sav moj bol
Ispituješ zaborav, obaraš alibi, i biraš ulogu kao haljinu za veče
U prolazu me dotakne miris noći i kaže, Probudi se, pokreni se...
Ti si sav moj bol, Ti si sav moj bol

TONEMO

Prošli smo prve dane čuđenja, prošli smo prve dane gledanja
Ja nisam tu, ja nisam tamo ni tu
Dok pijem sok iz tvojih očiju, dok ližem so sa tvojih prstiju
Ja nisam tu, ja nisam tamo ni tu
Tonemo, tonemo...
Prošli smo prve dane laganja, prošli smo prve dane kajanja
Ja nisam tu, Ja nisam tamo ni tu
Ne, dane nisu dugo čekali, Dani su bežali, i puzali i lebdeli
Ja nisam tu, ja nisam tamo ni tu

TO SAM JA

To sam ja, to sam ja, to sam ja, u rupi bez dna
Mokar sam od tebe, mokar od praštanja
Ona zna, ona zna, ona zna, ona uvek zna
Oblik mojih ruku, oblik mojih pitanja
I svaki put kad krenem, uneki novi opasan grad
Nailazim na sebe, to sam ja, to sam ja, to sam ja
I svaki put kad krenem, i iznova osjetim glad
Nailazim na sebe, to sam ja, to sam ja, to sam ja
I svaki put kad krenem, to sam ja.....

TREBA DA SE ČISTI

Treba da se radi, fabrikama
Treba da se hoda, ulicama
Treba da se trči, parkovima
Treba da se spava, krevetima
Treba da se čisti, treba da se čisti, treba da se čisti...

UMORNA

Umor je duboko u meni, riba u vodi, podrum u kući
Umor je na rubu usne, reč upućena nekom k'o odlazi, nekom k'o odlazi
Vodi me, vodi me, vodi me na vodu 2x
Zar ne vidiš da mi se oči sklapaju? 2x
Odmori me, zatvori me, zamotaj me, umotaj me
Poklopi me, odloži me, udahni me, izdahni me
Popusti me, otpusti me, ponesi me, odnesi me
Položi me, ostavi me, ostavi me
Zar ne vidiš da mi se oči sklapaju? 2x

VODA

Pusti neka voda nosi u zaborav...
Obale su prazne kao pustinja, i samo ljudi što pogledom prate
Šta nosi matica, oči su nam prazne kao pustinja
I ugriz na usni što kaže, tu je nekad bio okean
Daleki gradovi na vodi, kao brodovi na vodi
Ti znaš, ti znaš, voda nosi sve
Pusti neka voda nosi u zaborav... 2x
Obale su prazne kao pustinja i samo ljudi što pogledom prate
Šta nosi matica
Daleki gradovi na vodi...

VRT

Pobegli su svi u grad, ulice su pune, autobusi
Moj telefon zvoni, zvoni..., samo traže, samo beže
Sve im je teže, sve im je teže
Pobegli su svi u sobe, kupili po jedan loz
Čekaju, čitaju, čude se i gube,gube... Samo traže, samo beže
Sve im je teže, Sve im je teže
Nauči me kako da uredim vrt
Ja moram da imam svoj sopstveni vrt
Pobegli su svi u sebe, ulice su pune, autobusi
Moj telefon zvoni, zvoni... Samo traže, samo beže
Sve im je teže, sve im je teže
Odmori se, odmori se...

ZABORAVI OVAJ GRAD

Jedan dan za jednu vožnju, jedna kola, jedan grad
Jedan list u jednoj lokvi, jedan pogled preko senke
Jednog skoka lakog tela, žene mojih ruku
Jedan pucanj i prasak stakla, pad u jednom letu
Freeze frame, freeze frame
Da zaboravi ovaj grad, zaboravi ovaj grad, poleti i leti...
Jedan dodir jedne ruke, druge žene koju znam
Njeno lice toplih senki, naše vreme, tok života
Ovog sata, ovog trena, vidim znam
Uvek isti, uvek ja, čovek stalnih navika
Ne želim, ne želim, ne želim da, da
Da zaboravi ovaj grad, zaboravi ovaj grad..., ne želim, ne želim...

ZABRANJUJEM

Ovo je noć koja kupa se u svetlu
Na podlozi tamnoj blistaju naše oči
Ovo je noć koja miriše na istinu
Kada kažem kako sam bio naivan
Zabranjujem sve one zamke vaše podlosti
Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti bude kraj
Ovo ne sme biti kraj 2x
Čuje se zvuk koji podseća na huk iz dubine šuma
Ruši se stablo, po stablo, po stablo, po stablo
Umire zid od plača, umire sam, umire beštija
Zabranjujem sve one zamke vaše podlosti...

ZAJEDNO

Ivan i Bojan, Mitar, Saša, Orhan, Nenad i Zoran, Dušan, Vojkan, ljuba
U prošlim danima osvojili smo ponos, u prošlim danima izgubili smo sve
Ostajem sam, ostajem sam u ovom gradu strahom zatrpan
Ovaj grad je nekad bacao svetla daleko, ovaj grad bi mogao bolje
Mi smo dozvolili da stvari odu predaleko
Ova je borba bila ispod časti, protiv razuma
U prošlim danima osvojili smo ponos,
U prošlim danima izgubili smo sve,sve, sve
Dolazi dan, dolazi dan, dan koji čekam ovde zatrpan
Ovi ljudi su valjda zaslužili bolje, mi to možemo zajedno...
Our generation will have to repeat not only
For the words and acts of the children of darkness
But also for the fears and apathy of the children of light

ZEMLJA

Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude
Ovo je kuća za nas, ovo je kuća za svu našu decu
Pogledaj me, o, pogledaj me očima deteta
U zemlji vidim spas, iz sna me budi glas koji prepoznajem
Dok grane miluju naša tela, dok senke prave pokrov za nas
Pogledaj me, o, pogledaj me očima deteta
Čujem vrati se, čujem ostani, čujem vrati se, dozvoli mi
Čujem vrati se, čujem ostani, čujem vrati se, oprosti mi
U svakom porazu, ja sam video deo slobode
I kad je gotovo, za mene znaj, tek tad je počelo
Pogledaj me, o, pogledaj me očima deteta
Čujem vrati se, čujem ostani, čujem vrati se, dozvoli mi
Čujem vrati se, čujem ostani, čujem vrati se, ne idi, ne idi, ne...

ZID

Poljubi prvo one nesrećne, pa onda smiri one nemirne
Lutkama sašij male haljine, i lovcima zategni lukove
Pronađi me, pronađi me, u sobi gde umire dan
U mojim hladnim, kišnim sobama, na zidu crtež crnog crva
Pogledaj zid, pogledaj zid, iz crnog, mrtvog, praznog mrtvila
Pronađi me, pronađi me, u sobi gde umire dan
Mi smo slobodni, mi smo slobodni
Ja sam rođen sasvim sam, rođen sasvim sam
Pomiri pse i mačke rečima, nahrani gladne svojim očima
Dodirni dlanom nedodirljive, i spasi nas neuhvatljive
Pronađi me, pronađi me, u sobi gde umire dan
Zajaši vetar prema brdima, u brdu kamen, so u nedrima
Pogledaj zid, pogledaj zid, na zidu senke naših godina
Pronađi me, pronađi me, u sobi gde umire dan
Mi smo slobodni, mi smo slobodni
Ja sam rođen sasvim sam, rođen sasvim sam